Језгро дизајна цеви од угљеничног челика је обезбеђивање њихове{0}}носивости под радним притиском. Дебљина зида цеви треба да се израчуна и одреди на основу притиска медија, пречника цеви, радне температуре и чврстоће материјала. Уобичајено коришћене формуле укључују формуле дизајна из АСМЕ или ГБ стандарда како би се осигурало да цевовод неће бити подвргнут пластичној деформацији или пуцању током дуготрајног-радња, уз истовремено разматрање економичности и коришћења материјала.
Дизајн цеви од угљеничног челика такође захтева разматрање метода повезивања и перформанси заптивања. Избор метода повезивања као што су заваривање, прирубнице и навоји треба да се заснива на радном окружењу цевовода и захтевима одржавања, уз обезбеђивање поузданог заптивања. Прецизност обраде крајева цеви, квалитет шава и избор заптивних заптивки су важни фактори који осигуравају да систем цевовода не пропушта.
Приликом пројектовања цеви од угљеничног челика морају се проценити својства медија и услови околине. Ако је потребно, треба додати-мере против корозије или користити унутрашње облоге/премазе да би се продужио век трајања. У исто време, фактор сигурности се обично користи у дизајну како би се узели у обзир неочекивани надпритисак, температурне флуктуације и фактори старења, обезбеђујући да систем цевовода и даље може безбедно да ради у екстремним условима.